Pokajanje iz ugla Tore

 Šta je pokajanje ?

Baal teshuva-GOSPODAR POVRATKA

Kada se nalazimo u tzv. deset dana pokajanja onda postoji jedna lepa rabinska priča koja kaže:"Bog je više puta stvarao svet. Svaki put bi mu svet propao. A ovaj svet postoji samo zato što je za osnovu postojanja ovog sveta postavio pokajanje." 

                                                          

U neko vreme pojavljuje se dobri sin, koji se vraća iz polja. Začuo je svirku i raspitao što se to događa. Sluga mu ispriča što se dogodilo. Dobri sin se razljutio i nije želeo pridružiti se. Ocu je rekao: "Evo toliko ti godina služim i nikada ne prestupih tvoju zapoved a nikad mi ni jareta nisi dao da se prijateljima proveselim. A kada dođe ovaj sin tvoj koji s bludnicama proždrije tvoje imanje, ti mu zakla ugojeno tele (Treća Mojsijeva 15, 29-30)".

                                             Povratak izgubljenog sina - Rembrant, ulje na platnu. 1661-1669

U Judaizmu postoje četiri kategorije pokajanja, prvo, kada počinite neki greh pa se pokajete i odmah vam bude oprošteno. Zatim, ako počinite neki greh i dođe dan Jom Kipur, pa vam onda bude oprošteno. Treća kategorija je kada počinite greh, prođe Jom Kipur, ali postoji neko duševno ili čak fizičko stradanje, pa vam tek posle toga stradanja bude oprošteno. I na kraju imate četvrtu kategoriju, počinili ste greh, pokajali ste se, Jom Kipur je prošao, imali ste duhovno ili fizičko stradanje ali nastupa samrtni čas, trenutak smrti se bliži, pa vam tek onda bude oprošteno.

Nećemo ulaziti u sve ove kategorije, već ćemo generalno govoriti o tome. Jer u Judaizmu postoje nagrade, koje su pravedne i koje postoje u svetu koji dolazi i naravno postoje kazne. Mi ne znamo koja zapovest nosi koju kaznu ili koju nagradu, a znate zašto? Zato da ljudi ne bi kalkulisali, jer ako bi to bilo toliko očigledno onda bi ljudi rekli, sad ću da učinim ovu zapovest koja nosi ovoliko bodova, ili neka druga zapovest koja nosi ovoliko bodova i na taj način kalkulisali, kao na fakultetu. Zato je to od nas sakriveno, upravo zbog toga da ne bi kalkulisali sa zapovestima.

Zato se kaže pokajte se jedan dan pred smrt, ali otkud znate kada će nastupiti trenutak smrti, to niko ne zna, što znači da svaki dan treba živeti po zakonu. Ono što vidimo jeste da pokajanje nije neka zapovest koja može da se ispuni lako i da ste završli sa tim, to ima svoje trajanje, to je proces. Ono što je interesantno u pokajanju jeste pitanje kog vi pozivate za svedoka u činu pokajanja? Očigledno je odgovor Tvorca ! Ako kažete: “Da Gospode, zgrešio sam, kajem se, više nikada to neću ponoviti”. Ko je onda svedok ovde, svedok je Tvorac. Ceo ovaj koncept pokajanja podrazumeva concept Tvorca. Jer ako nema Tvorca, šta je onda pokajanje.

Koncept pokajanja je apstraktan koncept, dođete pred čoveka i tražite pokajanje, ali šta ako ste počinili teške zločine, onda se kajete pred Bogom. Mnogi misle ako su odslužili kaznu u zatvoru da je onda on bezgrešan. Što se tiče društva on je izdržao kaznu, ali ako izađe i počini opet zločin on je tamo gde je bio pre 20 godina kad je počinio prvi zločin. 

Zašto Bog nije dao svoje ime. Šta je u Antičkom svetu značilo ime? Značilo je ako imate nečije ime da imate moć nad njim. Posedovanje imaena je značilo da ga možete pozvati bilo kada i manipulisati sanjim. Zato Bog u Bibliji ne daje svoje ime. Dobar film koji slikovito prikazuje čin pokajanja je- "Odlazak u smrt" (eng. Dead Man Walking).

Šta još podrazumeva pokajanje ? Promenu. Kada smo rekli da je Bog stvarao svet zbog pokajanja, šta je to što čoveku daje mnogućnost pokajanja, daje mu promenu, način da se promeni. Objasnićemo u tekstu koji sledi.

Na Jom Kipur se ponavlja često ovaj tekst: “Jer ovaj dan će vas iskupiti, očistiti vas od svih grehova vaših, pred Gospodom Bogom vašim bićete čisti” Knjiga Levitska 16:30 (Treća knjiga Mojsijeva).

U Talmudu mudraci kažu da na Jom Kipur čovek iskupljuje grehove učinjene prema Sveprisutnom. Oni dalje kažu da Jom Kipur ne iskupljuje grehove koje čovek učini pema svom bližnjem, osim ukoliko ga njegov bližnji ne zamoli za oprost”

Rabni kažu da onaj koji razbesni svog bližnjeg čak samo i rečima treba da se pomiri sa njim. 

Inače u Tori postoji zapovest “Nemoj kinjite bližnjeg rečima”, kao i zapovest “Nemojte povređivati jedno drugome osećanja”

Vi dakle ne možete da zgrešite prema vašem bližnjem i da čekate da dođe Jom Kipur i da tražite oprost od Boga. Vi treba da odete i da se suočite sa osobom koju ste povredili ili na neki drugi način oštetili. Čemu nas ovo uči ? Lakše je ako dođete pred Boga, sami u vašoj sobi i kažete oprosti mi za onošto sam uradio prema nekoj osobi. Ali problem je što ta osoba ne zna, ona vam nije oprostila, jer se niste njoj lično obratili. 

Znači to bi bilo zaobilaženje, to zahteva da se vi suočite sa tom osobom, za početak treba da nekako stupite sa njom u kontakt, možda ona ne želi sa vama da razgovara. Šta ćete onda? Mora da nađete posrednika, Morate da tražite susret, šaljete takve poruke da tražite oprost od te osobe. To se čini tri puta, ako ona odbija onda odgovornost prelazi na osobu od koje tražite oprost.

Ukoliko je osoba umrla onda mora grešnik da sakupi deset ljudi i da stane pored groba osobe koje je povredio, zatim treba da kaže “zgrešio sam Gospodu Bogu i ovoj osobi koju sam povredio”. Zašto se ovoga puta grešnik obraća Gospodu kada smo rekli da se oprost mora tražiti isključivo od osobe koju smo povredili, te da nam samo ona može oprostiti.  U ovom slučaju pozivamo Boga zato što je čovek mrtav a znamo da je Bog gospodar duša.

Šta je potpuno pokajanje?  Kada se čovek nađe u istoj prilici kada je počinio greh I u mogućnosti je da ponovo počini isti ili slićan greh, a on ga ne čini, ne želi ga učiniti, zašto on to radi, zašto ne čini opet greh? On se susdržava od činjenja greha samo iz jednog jedinog razloga, to je zato što se pokajao. Bitan je razlog, zašto je bitan razlog. Nije isto ako vi jedete svinjetinu zato što je svinjetina nezdrava ili ne jedete svinjetinu zato što je to Bog naredio. Nije isto da li vi postite zbog mršavljenja ili zato što je to božija zapovest. Ako postite zbog linije koga služite? Samog sebe. Ako ne jedete svinjetinu zato što vam je to rekao lekar, kome služite Tvorcu ili sebe. Služite sebi. Znači motiv je bitan. 

Na primer iz istog razloga pretpostavimo da se našao sa drugom ženom na istom mestu, oseća prema njoj istu strast, niko ga nije prepoznao, supruga ga nije uhvatila, nije mu dosadila, itd. Međutim nešto se desilo u međuvremenu, nije isto kao juče, on dolazi do zaključka da je to potpuno lose što radim I odlučuje da odbaci to od sada pa na dalje. On je potpuni ba'al teshuvah (Bal znači Gospodar, tešuva znači pokajanje na hebr., doslovno “gospodar pokajanja”).

Ukoliko se čovek pokaje u starosti kada više nije u snazi da čini ono što je ranije činio, bez obzira na ovo stanje, on je i dalje “gospodar povratka” - BAAL TESHUVA. Šta ovde znači “gospodar” ? To je neko ko kontroliše sebe, reciimo onaj koji zavređuje proroštvo mora biti gospodar svih svojih osobina. Ništa nad njim ne može da vlada. Čak iako je svih svojih dana bio grešnik a pokaje se u samrtnom času, umre u pokajanju, svi njegovi gresi su mu oprošteni. Možemo kazati ako se čovek pre smrti seti svog Stvoritelja biće mu oprošteno.

Kaže se da je pokajnik veći od pravednika !

 Zašto je pokajnik veći od pravednika ?

Zato što pokajnik mora da uloži strašno puno napora da bi savladao svoj nagon, svi smo mi nagonska bića, svi imamo zao nagon. Šema Izrael (“Čuj Izraele”) kaže, “služi Gospoda Boga svoga svim SRCEM svojim.” Međutim, kako se na hebrejskom kaže “SRCE” ? U prevodu se govori o dva “srca” zato što imamo nagon za dobrim i nagon za zli. Znači služite Tvorca i dobrim nagonom i zlim nagonom, jer vi i kroz zli nagon možete da služite Tvorca. 

Jer ako nešto nagonsko usmerite u pravcu služenja Tvorca vi time činite micvu, vi time činite bogougodno delo, ispunjavate zapovest. Kako zao nagon može da služi Tvorcu ? Prvenstveno mi taj nagon možemo da kanališemo, recimo ukoliko vam dođe misao, vi niste odgovorni ako vam ona dođe u glavu iz dubine srca ili iz strasti, onda niste odgovorni. Ali ako se prepustite i krenete na talasima toga da idete onda vas to ponese. Dakle vi treba da se zaustavite u činjenju greha.

Da se vratimo na pitanje zašto je pokajnik veći od pravednika. Pravednik nikada nije osećao takav nagon, nije osećao poriv da nešto lose radi, imato strast da nešto loše uradi. Morate to zlo da ukrotite, to je veoma teško. Neki rabini smatraju da je i zao nagon stvoren, da nije nagona čovek se nikada ne bi ženio, ne bi imao decu. 

Ali stvari koje su kanalisane one mogu da donesu dobro. Rabini na nekoliko mesta kažu da ako nema zlog nagona, trebalo bi ga izmisliti. Čak kažu da ako ne bi bilo smrt trebalo bi je izmisliti. Jer u kontekstu toga ako nema smrti stalno isti ljudi bi zauzeli svoje pozicije, ne bi niko mogao da ih pomeri, jer bi bili besmrtni, kako bi onda nove generacije imale šansu, kakva je njihova budućnost u ovom svetu.

Na duhovnom planu čovek treba da kontroliše svoj jezik, misao, čulo vida, čulo dodira. Ako imate jak nagon mora da vodite računa o svim aspektima ovih nagona. U rabinskoj literature se kaže da ima sedam stepena pokajanja. Bilo kada da se čovek pokaje njegovo pokajanje će biti prihvaćeno od Boga.  Hajde da vidimo tih sedam nivoa pokajanja:

1.         1. Najpoželjnije pokajanje je ono koje se desi odmah nakon počinjenog greha. Tamo gde pokajnik upada u greh i nakon toga odmah dobrim rasuđivanjem se vraća i njegovo dobro rasuđivanje odmah prevlada i pokaje se. Rabi Abahu nam kaže da je takva osoba veća nego potpuni pravednik, on se borio sa svojim zlim nagonom i izvojevao pobedu što je izuzetan uspeh.

2.         2. Ponekad se čovek navikne na grešan život na duže vreme, čak godinama, ali se pokajao još za mladosti. Gledao je da se odvikne od zlih puteva dok je još mlad i snažan. I dok pokajanje zahteva priličan napon u savladavanju zlog nagona. Tako je car Solomon rekao „seti se tvorca u mladosti svojoj“, drugim rečima seti se Stvoritelja strahom od njega a ne nemogućnošću da grešiš. Zato je Mojsije rekao pod gorom Sinaj da Bog ne želi da se njegov narod plaši Boga,, već da ima strah od sagrešenja. To su dve različite stvari.

3.       3.  Kada se čovek pokaje u svojoj mladosti ali ne od njegovog straha od sagrešenja, već mu se ne pruža prilaika da sagreši ili ga je sramota da sa nim vlada njegov zao nagon. Malo po malo on se odvraća od zlih puteva i vraća se Tvorcu. Bez obzira što je ovako pokajanje prouzrokovano spoljnim činiocima ono je došlo u vreme kada je mladalačka snaga jaka.

4.      4.  Kada je pokajanje nastupilo usled patnje ili ukora drugih ljudi, ili strahom od teške presude. Na primer stanovnici Ninive se nisu pokajali sve dok im prorok Jona nije rekao da će propasti za 40 dana. Stih ovako glasi „I Ninivljanji poverovaše Bogu i proglasiše post“. Takvo pokajanje je takođe prihvatljivo iako je prouzrokovano pretnjom teške presude. „Bog vide dela njihova, gde se odvratiše od zlog puta svoga i Bog ...Jona 3:10. Piše da Bog nije video njihov kostret i post, već je Bog video njihova dobra dela i da su se odvratili od zlog puta.

5.       5.  Postoji pokajanje koje je plod same patnje. Tako pokajanje je nedovoljno. Bog kaže "Zašto ste došli sada k meni kada ste u nevolji."

6.      6.  Ovaj stupanj pokajanja se javlja u starosti kada čovek više nije u mogućnosti i nema više snage da živi grešnim životom. Da ima snage on bi produžio sa grehom, ali nema više dovoljno snage. Međutim ako se od srca pokaje za grehe mladosti pokajanje će mu biti prihvaćeno. O ovom pokajanju je napisano, „Ti dovodiš čoveka na ivicu očaja (do kada je skrhan i bespomoćan) i ipak goovriš vratite se sinovi ljudski“. 

7.       7. Pokajanje kada je neko živeo ceo život a nije se pokajao. To je pokajanje pred smrt.

        Stari drevni midraš kaže brod pun ljudi koji je dugo vremena proveo na moru, i nisu došli do svog odredišta, jednog dana ih zadesi veliki uragan. Vetrovi su odneli brod sa putnicima daleko do jednog malog ostrva. Na ostrvu su se nalazila drveća koja su se savijala pod teretom raznovrsnih egzotičnih plodova. Svaki plod je bio lep za gledanje i ukusan za jelo. Na ostrvu je bilo izvora vode koji su bili slađi od meda. Na ostrvu je raslo bujno bilje i trava. Različite divne ptice su savijale na visokom drveću svoja gnezda i celo ostrvo je bilo divno.

Na ostrvu je bilo 5 vrsta ljudi ,

Prva grupa je odbila da napusti brod i ode na ostrvo, oni su rekli „ako napustimo brod moguće da drugi vetar odvuče brod i slomi ga od hridine. Dovešćemo sebe u opasnost  zaradtrenutnog uživanju u blagodetima ovog ostrva. A ako se brod razbije i ostanemo na ostrvu umrećemo.

Druga grupa se iskrcala na ostrvo ali na njemu nisu proveli puno vremena. Okusili su neke plodove zakratko se prošetali ostrvom i odmah se vratili na brod. Na povratku su ih čekala ista mesta i nisu ništa izgubili odlaskom na ostrvo.

Treća grupa se takođe iskrcala na ostrvo , ostali su duže na ostrvu, ali samo dok nije zaduvao jak vetar. Posada broda je podigla jedra kao znak za polazak, mornari su dali trubama znak za polazak. Kada su ljudi čuli zvuk truba zabrinuli su se za svoju sigurnost i požurili nazad na brod. Uspeli su da nađu mesta za sedenje ali ne tako udobna ko prve i druge grupe.

Četvrta grupa je jela plodove drveća i kupali se na vodama ostrva, kada su čuli zvuk trube rekli su „iako su pustili zvuk trube oni neće otići dok ne podignu jarbol“. Rekli su da neće krenuti dok ne razviju jedra, kada su ovi razvili jedra i podigli jarbol, onda su rekli da neće krenuti zasigurno dok mornari ne jedu. Svi ovi ljudi su bili na ostrvu opijeni udovoljavanju svojih želja. U međuvremenu su mornari su završili sa jelom, podigli jedra. Onda su rekli ako ne požurimo brod će zasigurno otići bez nas. Požurili su do broda zaplivali popeli se na brod i našli mesta koja su bila veoma neudobna za razliku od ostalih putnika.

Peta grupa se naselila na ostrvu, pili su, jeli, veselili se, nisu razmišljali o odlasku na brod do god brod nije otišao bez njih. Leto je prošlo došla je zima, plodovi su pali sa drveta, listovi su požuteli, i ostavili ljude same, čudne i zle životinje. Ovi ljudi predstavljaju nepopravljive grešnike i oni su toliko uronjeni u svoje fizičke nagone te su osuđeni na propast.